Osnivač i pokrovitelj festivala





Partner festivala



Festival podržalo





Sponzori i prijatelji

Medijski sponzori

Kada sam doznao da sam, prema odluci zirija, dobio nagradu ,,Stefan Mitrov Ljubisa" za celokupno stvaralastvo, odmah sam poceo da pisem nov roman da bih se uverio da sam jos ziv. Onda sam se primirio i rekao sebi da nema potrebe da brinem. ,,Ti si postmodernista", rekao sam sebi, ,,a za postmodernizam svi ionako kazu da je nepobitno okoncan. Prema tome", tesio sam sebe, ,,tvoje vreme je odavno proslo i nagradu si doista dobio za dela koja si dosada napisao, tj. za dela koja definisu tvoj postmodernisticki pristup knjizevnosti i samom pisanju. Medutim", zakljucio sam, ,,svrha svake knjizevne nagrade jeste da podstakne pisca da nastavi da pise neku novu post-postmodernu prozu, pogotovo kada je nagrada nazvana po piscu za koga se moze reci da je u znacajnoj meri uticao na razvoj knjizevnosti kojoj pripada, ukljucujuci polje kratke price, dakle, isto ono polje na kojem i sebe vidis."

I doista, ja vidim sebe kao pisca kratkih prica. Bez obzira na sve romane koje sam napisao, pricu su mi draze. Draze su mi zato sto je pisanje kratkih prica svojevrsna carolija i magija, posebno zbog toga sto podstice autore kratkih prica da neprekidno tragaju za novim mogucnostima i formama pripovedanja.

Osim toga, pricanje prica je najbolja odbrana od samoce. Pricanje prica je najbolja potvrda postojanja. Pricanje prica je najpouzdaniji nacin da se sacuva svet.

Svet je, za pisca, naravno, knjiga. Za citaoca, knjiga je svet.

Pisanje je pokusaj pisca da svet zatoci u reci. Citanje je pokusaj ctaoca da oslobodi taj svet.

Drugim recima, svi pisci, bez obzira na to kada su stvarali, pokusavaju istu stvar: da svet pretvore u skup reci od kojih ce citalac pokusati ponovo da stvori svet. I to je ono sto me spaja sa Stefanom Mitrovim Ljubisom, kao i sa svim drugim piscima, (bilo da su iz Budve ili Zemuna), ta vera da mozemo da razumemo svet i kazemo drugima: vidi, ovo si ti, ovo sam ja a ovo je nas zajednicki svet.