Novosti > Paradoks održavanja osovine patrijarhata

Objavljeno: 13-Nov-2018

Paradoks održavanja osovine patrijarhata

About Us

Trenutno, teret rešenja je veći na ženama, nego na muškarcima, jer su one na potezu i trebalo bi da preuzmu odgovornost, ističe reditelj Igor Vuk Torbica

 

Zbog čega ste izabrali Lorkin tekst za iscenaciju?

-Često svoj rad delim na diptihe i trilogije. „Krvave svadbe“ su nastavak onoga što sam počeo sa „Carstvom mraka“. Nazvao sam to Ruralna trilogija, onako kako je svoju trilogiju nazvao Lorka. Ti tekstovi se zasnivaju na ruralnim temama i miljeima. Osim te činjenice i mog viđenja naše sredine kao rudimentarno ruralne, bez obzira na neke prednosti koje imaju ruralne sredine, u njihovom centru je pitanje kako se prožimaju patrijarhat i matrijarhat i na kojoj strani je pozicija moći. Verujem u to da nema političkijeg pitanja od onog koji se svodi na muškarca i ženu.

Na što konkretno mislite?

-To je odnos iz koga sve proizilazi. Bez obzira na to što se govori da je predstava „Krvave svadbe“ o ljubavi, mržnji, osveti i tako dalje, mene ne zanima nijedna od tih situacija, već nešto drugo, ali dozvoljavam da drugi vide sadržaj koji meni nije blizak. U ovom tekstu zanimalo me je današnje paradoksalno održavanje osovine patrijarhatai to upravo na ženama. Trenutno, teret rešenja i odgovornosti je veći na ženama, nego na muškarcima, jer su one na potezu i trebalo bi da preuzmu odgovornost. Nešto je politički otišlo k vragu u tom odnosu, u njegovoj reverzibilnosti, u tome ko održava koji od tih principa. U tome je i sledeći, nužni i veliki istorijski korak. Ravnopravnost ženama bila je dozvoljena tek kada su prihvatile duboko muška pravila, tako da od ženske energije i kreacije, zapravo, još uvek ništa nismo videli.

Ipak, izgleda da ima nade jer na to, čini mi se, ukazuje optimistični kraj predstave...

-Taj optimizam niko nije primetio. Ta slika priziva duhovno verovanje, ali ne u religijskom, nego u transcedentalnom smislu. To jeste prizivanje na akciju i kulturološki šok da žene preoblikuju društvo i da uvide gde su najskriveniji čvorovi okoštalog društva, jer ideja o takvom društvu nije njihova. I one greše, stvarajući, na kraju krajeva, ratoborno društvo.

U svemu tome, prati nas ili nas sapliće tradicija. Imamo li snage da se suočimo sa sopstvenim demonima i mitovima?

-U svom radu želim da se što više odmaknem od ideograma i jednostavnih političkih stavova, u smislu jasnog ideološkog opredeljenja. Važno mi je to da otkrivam na koji način se arhetipi i principi ogledaju u današnje vreme, da izazivam aluzije i pozivam publiku na jednu drugu vrstu putovanja i analize i na kraju krajeva, uživanja u delu i percipiranju te stvarnosti. Potreban nam je kompleksniji način mišljenja, ali nisam optimističan da je to uopšte moguće. Živimo u vremenu koje to demantuje, jer sve svodimo na brza rešenja. Standardizujemo vlastite živote na principima neslućenih ekonomičnosti i jednostavnosti. Ne mislim da ekonimičnost i jednostavnost nisu dobra svojstva, ali problem je u tome kada oblik mišljenja postane tržišna disciplina.

Je li to možda poziv da se pozorište vrati čoveku ili ukazivanje na to čime bi danas trebalo da se bavi?

-Ne bih bio radikalan u tome šta bi pozorište trebalo da bude i drago mi je da u njemu ima toliko različitosti. Ali, sigurno bi bio izazov da usvajamo neku vrstu nove, kako bih rekao, plemenite patetike i da se ne stidimo emocija, da pronađemo načine da prevaziđemo cinizam iz prethodnog veka i da nađemo sebi pravo da patimo, osećamo, gledamo, volimo, grešimo, ali bez podrugljivosti. To je jedini princip na osnovu koga možemo da sagledamo kompletno svoje postojanje. Bivajući superiorni, što je „košuljica“ cinizma, s kojim smo složili maske i odbrane, ostali smo uažsno otuđeni i sami. Svi smo u nekom strahu, vrlo umorni, usamljeni i bojimo se da kažemo jedni drugima šta osećamo.

O nagradama

Pre neki dan dobili ste nagradu „Grad teatar“ za doprinos pozorištu i za izuzetno promišljeno, temeljno i nekonvencionalno čitanje i uprizorenje „Krvavih svadbi“. Nagrađivani ste i ranije, a neke nagrade ste i odbili. Kakav je Vaš odnos prema nagradam?

-Nisam o tome razmišljao. Neke nagrade jesam odbijao, zbog estetskih, a nekad i političkih neslaganja. Nisam neko ko bi po svaku cenu prihvatio nagradu i za to se čulo, pa me, dan pre dodele, pitaju da li prihvatam tu nagradu. Nagrade znače onog trenutka kad vam znači mesto, prostor i ljudi koji vam ih dodeljuju. Nekada hoćete da pripadate negde i prihvatite nagradu, nekada osećate da vas kupuju ili je nagrada neka vrsta kredita, a nekada je to zaista nagrada. Ne mislim da su i one presudne, ali ima sjajnih kolega koji ih nisu dobijali, iako zaslužuju svu pažnju ovog sveta.

N.K. 

26-Nov-2018
Dodjela nagrade "Grad teatar" 2017/ 2018.

13-Nov-2018
„Scene iz bračnog života“ povodom Dana opštine u Budvi

13-Nov-2018
Iz plemena starih Azra...

13-Nov-2018
Milica Grujičič dobitnica nagrade "Ardalion" na 23. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, Užice 2018.

13-Nov-2018
Paradoks održavanja osovine patrijarhata

2-Nov-2018
Dobitnik nagrade "Grad teatar" za pozorišni doprinos za 2017/18. godinu IGOR VUK TORBICA

31-Oct-2018
Budva Grad teatar u konkurenciji za „Ardaliona”

17-Sep-2018
Drama velikog španskog pesnika i ljubitelja slobode

17-Sep-2018
Živimo vrijeme poraza ljudskosti

28-Aug-2018
Našim političarima ne odgovara pomirenje naroda

21-Aug-2018
Trag vremena - štit, knjiga i nakit

21-Aug-2018
Muzika i umjetnost bez granica

21-Aug-2018
Kad u teatru neko posegne za poezijom uvijek ima publiku

20-Aug-2018
Društvo se i danas treba emancipirati da bi razumjelo ženu

20-Aug-2018
Moramo prestati da živimo strahove malih razlika

19-Aug-2018
Žmurimo pred stvarima koje su izvan zakona, morala, dostojanstva

19-Aug-2018
Kleža uvijek ima publiku

17-Aug-2018
Godine koje su određivale sudbinu generacija

17-Aug-2018
Univerzum bezbrojnih kombinacija

17-Aug-2018
Nušić kao rijetko koji pisac poznaje naš mentalitet

17-Aug-2018
Nušić naš balkanski i svagdanji

15-Aug-2018
Neliberalizam nam ukida kritičko mišljenje I humanizam

14-Aug-2018
Na srpskoj književnoj sceni su faraoni i karteli

14-Aug-2018
Ništa kod Vučića nije fascinatno da zasluži scenu

13-Aug-2018
Studija od izuzetnog značaja za pozorišnu umjetnost regiona

13-Aug-2018
Društvo banalizuje klasike

12-Aug-2018
Opseg emocija skratili smo na najmanji broj

12-Aug-2018
Autentično i impulsivno čitanje Lorkine poezije

11-Aug-2018
Premijera „Krvavih svadbi“ ispraćena ovacijama

9-Aug-2018
Autentično i impulsivno čitanje Lorkine poezije

9-Aug-2018
Impulsivna predstava koja pripada Mediteranu

9-Aug-2018
Večeras predstava kakvu Grad teatar zaslužuje

8-Aug-2018
Klasika nije i ne može biti dogma

7-Aug-2018
Svaki čovjek može da bude glumac, ali pitanje je ko je pravi umjetnik

7-Aug-2018
Živim svoj lični feminizam

7-Aug-2018
Veliki, plemeniti gospodin pozorišta

6-Aug-2018
Spomenik crnogorskom pozorištu

6-Aug-2018
Glupost je postal instrument vladanja

3-Aug-2018
Priča o sistemu i stradanju pojedinca

2-Aug-2018
Glas žena iz manjih sredina

1-Aug-2018
Zašto se vječno smijemo Nušiću

1-Aug-2018
Đorđo Sladoje predstavio novu zbirku poezije na Trgu pjesnika u Budvi

30-Jul-2018
Istina nikada nije nova, samo je nov način na koji se priča

27-Jul-2018
Svaka generacija mora ponovo reći šta je istina

27-Jul-2018
Mediteran u djelima crnogorskih slikara

26-Jul-2018
Andrić nam je, kao Hrist, svima oprao noge

24-Jul-2018
Da biste znali kuda idete, morate da imate elitu

24-Jul-2018
Dvoržak za ekstazu publike

23-Jul-2018
Mitologija nije nego vidljiva, odnosno nevidljiva estetika

22-Jul-2018
Šekspir u parodiji ovoga vremena

NAPOMENA: “Grad teatar” ima isključivo pravo izmjene programa ili učesnika navedenih u programu, tj. otkaza nastupa pravnim ili fizičkim licima sa kojima nije zaključen pisani ugovor do dana nastupa.